Osnovno obrazovanje
Osmogodišnje osnovno obrazovanje je obavezno i podeljeno je na dva ciklusa, od kojih se svaki sastoji od četiri razreda.
• Ciklus 1: razredna nastava – od 1. do 4. razreda
U ovoj fazi, jedan nastavnik je zadužen za jedno odeljenje i odgovoran za nastavu iz svih predmeta, osim jezika i nekih fakultativnih predmeta.
• Ciklus 2: predmetna nastava – od 5. do 8. razreda
U ovoj fazi, svaki predmet predaje drugi nastavnik, specijalizovan za određenu oblast, dok je jedan nastavnik, razredni starešina – služi kao glavni nastavnik i odgovoran je za vođenje odeljenja.
Učenici koji pripadaju istom razredu najčešće su istog uzrasta. Razredi su podeljeni u manje grupe – odeljenja. Svako odeljenje se sastoji od najviše 30 učenika. Odeljenja se formiraju tako što se vodi računa o raznolikosti; socijalnom statusu, psihološkoj proceni, etničkoj pripadnosti, invaliditetu, a prilikom raspoređivanja učenika u različita odeljenja uzimaju se u obzir i svi drugi relevantni faktori. U nekim slučajevima, odeljenja se mogu podeliti u manje grupe, prema potrebama nastave, a ponekad se mogu kombinovati različita odeljenja. Jedno odeljenje može da primi najviše do dva učenika sa smetnjama u razvoju i takva odeljenja obično imaju manji ukupan broj učenika. Odeljenja u specijalnim školama ne mogu imati više od deset učenika.
Organizacija školske godine
Školski kalendar izdaje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja svake godine za narednu godinu. Školska godina počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta. Nastavni deo školske godine sastoji se od dva polugodišta:
• prvo polugodište počinje prvog radnog dana u septembru, a završava se jedan ili dva radna dana pre 31. decembra;
• drugo polugodište počinje radnog dana koji je najbliži 20. januaru, a završava se poslednjeg radnog dana maja za učenike 8. razreda i poslednjeg radnog dana u drugoj nedelji juna za ostale učenike.
Raspored je zasnovan na zahtevu za 34/36 radnih nedelja i 170/180 radnih dana. Učenici završnog razreda završavaju školsku godinu ranije kako bi se pripremili za završni i prijemni ispit. Postoje tri pauze u toku školske godine:
• zimski raspust (između prvog i drugog polugodišta),
• prolećni raspust (obično pet radnih dana oko pravoslavnog Vaskrsa u aprilu ili maju),
• letnji raspust (između drugog polugodišta i prvog polugodišta naredne školske godine).
Osim toga, postoji nekoliko jednodnevnih ili dvodnevnih pauza za nacionalne ili verske praznike, u skladu sa Zakonom o nacionalnim i drugim praznicima.
Tradicionalno, učenici od 1. do 7. razreda primaju 28. juna svoje školske knjižice sa ocenama za završenu godinu/razred, dok učenici 8. razreda dobijaju školske knjižice i svedočanstva na datum koji se utvrđuje svake godine.
O tačnim datumima početka i kraja školske godine za nastavnike se odlučuje na institucionalnom (školskom) nivou. Prema odredbama centralnog nivoa, nastavnici imaju pravo na dane odmora kao i bilo koji drugi zaposleni (minimum je 20 dana godišnje za nastavnike koji se uvodi u profesiju), koje su dužni da iskoriste tokom školskih raspusta. Nastavnici obično počinju školsku godinu nekoliko nedelja pre đaka (sredinom avgusta), i završavaju je nekoliko nedelja nakon đaka (sredinom jula).