Visoko obrazovanje
U Republici Srbiji pristup visokom obrazovanju imaju sva lica koja završe četvorogodišnju srednju školu.
Visoko obrazovanje se deli na tri stepena:
• prvi stepen (osnovne studije),
• drugi stepen (master studije, specijalističke studije) i
• treći stepen (doktorske studije).
Visoko obrazovanje u Srbiji se organizuje na univerzitetima/fakultetima i visokim školama. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, 10,59% stanovništva u Srbiji poseduje kvalifikaciju visokog obrazovanja.
Reforma
Srbija je otpočela reformu visokog obrazovanja pridruživanjem Bolonjskom procesu 2003. godine, a 2005. je donet novi Zakon o visokom obrazovanju. Tim zakonom je formalno uveden evropski sistem prenosa i akumulacije bodova, sistem od tri ciklusa studiranja koji se završava sticanjem diplome. Kao rezultat, od školske 2007/2008. godine svi novi polaznici studiraju na osnovu novih, reformisanih programa u svim visokoobrazovnim ustanovama.
Akreditacija
Proces reforme je nastavljen usvajanjem standarda za akreditaciju, samovrednovanje i eksternu kontrolu kvaliteta 2006. godine, što je stvorilo uslove za početak procesa akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa 2007. godine.
Vrste studija
Sistem visokog obrazovanja u Srbiji nudi dve vrste studija:
• akademske studije realizovane na univerzitetima, i
• strukovne studije realizovane prvenstveno na školama za strukovne studije, a povremeno i na univerzitetima.
Akademska godina
Akademski kalendari se određuju svake godine na institucionalnom nivou, odnosno, visokoškolske institucije mogu imati različite kalendare tokom iste akademske godine. Deo akademske godine koji podrazumeva različite oblike nastave sastoji se iz dva semestra:
• Prvi semestar (zimski ili parni) obično počinje početkom oktobra i završava se sredinom februara;
• Drugi semestar (letnji ili neparni) obično počinje krajem februara i završava se početkom juna.
Postoje tri raspusta tokom akademske godine:
• Zimski raspust (novogodišnji i božićni praznici, obično između 31. decembra i 7. januara)
• Prolećni raspust (obično 5 radnih dana uoči pravoslavnog Uskrsa u aprilu ili maju)
• Letnji raspust (između letnjeg semestra tekuće akademske godine i zimskog semestra sledeće).
Osim toga, postoji nekoliko jednodnevnih ili dvodnevnih pauza za nacionalne ili verske praznike, u skladu sa Zakonom o nacionalnim i drugim praznicima.
Ispitni rokovi
Visokoškolske institucije određuju datume i broj ispitnih rokova tokom akademske godine, uglavnom između 4 i 6, na kraju svakog semestra i pred kraj akademske godine, posle letnjeg raspusta.
Sistem visokog obrazovanja
Sve ustanove visokog obrazovanja moraju biti akreditovane pre nego što dobiju licencu za rad od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je državni organ koji je nadležan za visoko obrazovanje. Ministarstvo preporučuje državnu politiku, planira politiku upisa studenata, raspodeljuje finansijska sredstva visokoobrazovnim ustanovama i uopšteno nadgleda sveukupni razvoj visokog obrazovanja.
Drugi državni organ nadležan za visoko obrazovanje je Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO), koji je odgovoran za strateško planiranje i donošenje odluka o glavnim pitanjima relevantnim za usklađenost sistema visokog obrazovanja, kao što je utvrđivanje standarda za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoobrazovnih ustanova i utvrđivanje standarda za izdavanje dozvola za rad. Savet je nezavisno telo koje čine uglavnom članovi koje predlaže Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) a imenuje Narodna skupština.
Za potrebe akreditacije, ocenjivanja kvaliteta ustanova visokog obrazovanja i njihovih jedinica i ocenjivanja studijskih programa, nacionalni savet uspostavlja posebno radno telo pod nazivom Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Konferencija univerziteta Srbije i Studentska konferencija univerziteta Srbije su savetodavna tela i važni akteri u uređivanju visokog obrazovanja.